Hmmm...recimo neki roman...by Ina...

Holly je otvorila oči. Nalazila se u svojoj sobi. Nije mogla da se navikne na svoju novu sobu. Ustala je i sumorno otišla do kupatila. Nakon što je završila u kupatilu obukla se i doručkovala. Iako je dan tek počeo Holly je odmah zaželela da se završi.
Ovo je trebao da bude njen prvi dan u novoj školi. Trebala je da se raduje novim iskustvima i avanturama, ali pošto je ona mrzela nove izazove, uopšte se nije radovala novoj školi.
Ceo život je živela u svom rodnom gradu, Okalhomi, gde je i rođena. Nakon smrti njene majke, njen otac je odlučio da se preseli sa Annabelle i njom. Nikako nije mogla da se navikne na mali gradić, gde je bila nezanimljiva ostalim stanovnicima. U Okalhomi je bila jedna od najpopularnijih devojaka u svojoj školi. Jednostavno nije mogla da podnese da na nju niko ne obraća pažnju, a upravo se plašila da će joj se to dogoditi u novoj školi.
Pošto je za nju bilo najvažnije da je uvek lepa i doterana, obukla je prelepu crnu majicu i texas minić. Krenula je sva ponosna u školu.
Konačno je došao i trenutak kada je Holly morala da skupi svu hrabrost i dođe u novu školu. Kada je ušla u školsko dvorište, svi momci su zadivljeno gledali u nju. To joj je prijalo. Međutim ni tada se nije osećala ispunjeno. Bila je svesna da nema ni jednog prijatelja. Odjednom ju je obuzdala tuga i setila se svoje majke, koja je uvek bila divna i doterana. Tako izgubljena u mislima nije ni primetila da joj je jedna devojka prišla.
Devojka je bila veoma lepa. Kosa smeđe boje, srednje dužina padala joj je preko ramena. Imala je neverovatan sjaj. Devojka je u rukama držala knjige. Holly je odmah pomislila:
Štreberka divno!
Nije imala drugog izbora, nego da se sprijatelji sa njom.
Ćao. Ja sam Tiffany.-reče devojka i pruži joj ruku.
Holly je malo oklevala, ali je ipak učinila isto što I devojka.
Ćao. Ja sam Holly. Drago mi je.-reče Holly učtivo.
Tiffany nije znala šta da pita Holly, pa je samo stajala ćutke pored nje. Gledala je po školskom dvorištu. Taman kada je krenula nešto da upita Holly, pored nje se stvorio Edvin, dečko koji joj se strašno sviđao, ali nije smela nikome da kaže, jer je to dečko njene najbolje prijateljice. Prijateljstvo joj je ipak bilo važnije od ljubavi.
Samo su ćutke stajali jedno pored drugog, kada se odjednom pojavila Emma. Poljubila je Edvina i pozdravila Tiffany. Emma je odmah počela da priča sa novom devojkom.
Tiffany je stala pored Edvina. Ćutala je. Edvin je odjednom progovorio.
Zašto nisi progovorila sa mnom ni jednu reč od onoga što se dogodilo neki dan?-upitao ju je Edvin šaptom.
Je si li ti normalan, pa ti si dečko moje najbolje drugarice. Mi ne možemo biti zajedno. Shvati to.-i Tiffany je šaptala.
Znam, ali ja te volim tebe, a ne nju.-reče Edvin.
Znam. I ja tebe, ali ne smem da povredim Emmu. Previše mi znači.-reče Tiffany.
Nisu više progovarali samo su gledali jedno drugome u oči.
***
Nakon napornog prvog dana u školi. Holly se vraćala kući. Bila je nasmejana.
Pa i nije bilo tako loše. Pomislila je.
Upoznala je četiri devojke. Tiffany, Emmu, Abbie I Rousie.
Tako zamišljena prestravila se kada ju je neko zgrabio. Krenula je da vrisne, ali joj je neko stavio ruku na usta i sprečio njeno vrištanje.

pocitala vise puta...divnooo...svaka cast...

Hvala, hvala...=) =* <3

NASTAVAK:

Tiffany je ušla u sobu. Legla je na krevet potpuno iscrpljena. Previše joj se stvari danas desilo. Nije znala da li će moći sve ovo. Nikako joj nije bilo jasno kako se baš njoj moglo dogoditi tako nešto.
Nije znala šta da radi. Nikako nije smela da povredi Emmu. Ranije se nikada nije zaljubila, a kada joj se to odjednom desilo, zaljubila se u nikog drugog, nego u dečka njene najbolje drugarice. Mislila je da će poludeti. Htela je da vrisne kako bi joj bilo lakše, ali je odjednom začula kako nešto trese ormar.
Znala je odmah šta je u pitanju. Polako je prišla ormaru i otvorila vrata. Uzela je kutiju koja se tresla i otvorila je. U njoj se nalazio prelepi dragulj zelene boje.
Bio je to talisman koji joj je baka dala. Tiffany je znala da se nešto čudno dešava, nešto magično. Odlučila je da o tome popriča sa devojkama. Uzela je telefon i poslala poruku na tri broja.
Moramo hitno da se nađemo. Ne mogu o tome preko telefona. Dođite do mene za pola sata.
Tiffany je ustala iz kreveta, obrisala suze od plakanja i prionula na spremanje sobe.
Tako izgubljena nije ni primetila da je već prošlo pola sata. Začula je kucanje na vratima. Polako je otišla do vrata i otvorila ih. Ispred vrata sobe su se nalazile Emma, Abbie I Rousie.
Pustila nas je tvoja majka. Rekla je da si u svojoj sobi.-objasnila je Abbie.
U redu je. Uđite.-reče Tiffany.
Šta je bilo tako hitno, pa nam nisi mogla reći preko telefona?-upita Rousie.
Radi se o onom talismanu koji mi je dala baka. Odjednom je počeo da se trese u ormaru, kao da je pronašao osobu koja će ga čuvati.-objasnila je Tiffany.
Hmmm…zanimljivo. Možda je ta osoba neka od nas.-reče Emma.
Ne znam, hajde da pokušamo.-reče Tiffany.
Sele su u krug na pod sobe. Tiffany je raširila prste na šaci, a talisam je odjednom počeo da lebdi u vazduhu i kretao se unutar kruga koji su napravile devojke. Sve su zadivljeno gledale u njega. Nikada ranije nisu videle da tako sija. Nakon nekoliko krugova, pošto nije mogao naći svog čuvara, talisam se sam spustio u Tiffany-inu ruku.
Šta sad da radimo? Kako da saznamo koga je talisam izabrao za čuvara?-reče Rousie sva iznervirana.
Polako nerviranje nam ništa neće pomoći, samo nam odmaže.-pokušala je Abbie da je smiri.
Abbie je u pravu.-reče Emma.
U redu ovako ćemo. Pustićemo da nas talisman vuče ka njegovom čuvaru.-reče Tiffany.
Devojke su izašle iz sobe i izašle napolje. Tiffany je držala talisman za dršku, a on ih je vodio. Tako su dugo pratile talisman, a on ih je vodio i vodio. Mislile su da će ići tako u beskonačnost, ali tada ih je doveo do nekakvog portala.
Šta…šta je ovo?-upita u čudu Emma.
Izgleda da je čuvar na Uraniji.-reče Abbie.
Devojke su prošle kroz portal. Nalazile su se u nekakvom čudnom svetu. Nikada nisu bile na planeti. Bilo je veoma tamno. Nikada nisu bile na takvom mestu. Sve je izgledalo upravo onako kako im je opisala Tiffany-na baka.
Kako je ovde mračno. Nisam ni msilila da je ovako mračno.-reče Emma.
Da, skroz je drugačije.-reče Rousie.
Odjednom se ispred pojavio jedan dečko. Imao je plavu kosu i plave oči. Vetar mu je mrsio prelepu plavu kosu. Bio je lep.
Ko si ti?-upita ga Abbie.
Ja sam Maximus. Vođa ustanika protiv Aarshana.-objasnio je dečko.-A ko ste vi?
Mi smo…hm…čuvarke talismana. Ovo je Abbie, Emma, Rousie, a ja sam Tiffany. Tražimo čuvara talismana. Tačnije on ga traži.-reče Tiffany.
U redu onda ću vam pomoći.-reče dečko.
Krenuli su dalje. Dečko ih je doveo do zamka. Pokazao im je taknu ulaz. Ušli su unutra, ali tada se ispred njih pojavila straža. Abbie i Rousie su krenule da se bore. Abbie se branila vetrovima, dok je Rousie ispaljivala vatru.
Tiffany idi sa Maximusom mi ćemo se braniti.-reče Abbie boreći se.
Tiffany je htela nešto da izusti, ali u tom momentu ju je dečko povukao za ruku.
Ovuda. Nemamo puno vremena.-reče dečko.
Tiffany je pošla za dečkom.

cool....tiffany-kako cool ime..

Hvala, hvala...=) =* <3

NASTAVAK:

Trčali su kroz zamak puštajući talisman da ih vodi. Odjednom talisman je stao tačno gde se završavao dugački hodnik.
Šta sad? Ne možemo dalje.-reče Tiffany uspaničeno.
Hmmm…mislim da znam u gde se nalazi čuvar talismana.-reče dečko.-Iza ovog zida. Moramo nekako da ga probijemo.
Mislim da imam rešenje. Samo se nadam da taj čuvar zna da pliva.-reče Tiffany.
Kako to misliš?-reče dečko zbunjeno.
Ništa ne pitaj, samo se skloni.-reče Tiffany.
Dečko se sklonio. Tiffany je ispružial ruke ka zidu I ispustila veliki mlaz vode. Nije uspela da probij zid. Pošto je bila uporna pokušala je ponovo. Opet ništa. Tiffany je već bila toliko iznervirana.
Skoncentrisala se i duboko uzdahnula. Zatvorila je oči i ispustila još jedan mlaz vode, ali ovoga puta veći i uspela je. Zid se probio. Odjednom je zajedno sa vodom iz prostorije iza zida izletela devojka sa kojom se taj dan upoznala u školi.
Šta ćeš ti ovde?-upita Tiffany u čudu.
Devojka nije mogla da progovori. Bila je u šoku, samo se srušila.
Koji slabić, divno! I šta sad da radimo?-reče Tiffany iznervirana.
Hajde moramo da se vratimo neko nas je sigurno čuo. Ja ću ponti devojku, a ti pođi za mnom.-reče dečko.
Tako su pošli u za čas su se nacrtali u hodniku gde su se Abbie, Emma i Rousie borile zajedničkim snagama protiv stražara.
Moramo da idemo.-reče Tiffany u žurbi.
Devojke su izašle za njima. Kada su odmakli od zamka stali su da predahnu. Devojke su sele na zemlju, a dečko je spustio Holly pored njih, a zatim je seo pored njih.
Mislite da je ona čuvarka talismana?-upita Abbie.
Mora da bude. Talisman je taman stao ispred mesta gde je ona bial zarobljena.-objašnjavala je Tiffany.
Ne mogu da verujem da je ta fenserka čuvarka, pa ona je takav slabić.-reče Rousie.
Odjednom se Holly probudila. Počela je da se trese.
Šta je bilo?-upita je Emma.
H…hladno mi je.-rekla je Holly kroz cvokotanje zubiju.
Evo izvoli, možda će ti biti toplije.-reče dečko i skide sa sebe nekakav kaput.
Holly je uzela kaput i obavila ga oko sebe.
Hvala.-reče Holly.
Naslonila se na dečka, a on ju je zagrlio. Izgledali su kao pravi ljubavni par. Ostale devojke su gledale u njih.
Izgleda da ovde ima nečega između njih dvoje.-reče Emma.
***
Devojke su prošle kroz portal. Nalazile su se na Zemlji.
U redu. Da li može neko da mi obajsni o čemu se ovde radi.-reče Holly.
Mi smo čuvarke talismana.-reče Tiffany i izvadi talisman iz torbe.-On je izabrao tebe da budeš njegova čuvarka.
Šta!? Vi niste normalne. Ne verujem ja u te gluosti.-reče Holly i ode od njih.
Divno! Šta sad da radimo?-reče Tiffany.

a ovo cemi postati opsesijaaaaa....pisiiii...ovo je extra....

E hvala ti po milioniti put...=) =* <3

NASTAVAK:

Holly je ušla u sobu. Nije mogla da veruje šta joj se danas izdešavalo.
Prisećala se.
Šta želite od mene? Ko ste vi uopšte?-pitala je Holly sva zbunjena.
Gde je!?-vikao je na nju neki čovek.
Hej! Kako se usuđuješ da vičeš na mene? Šta misliš ko si ti?-i Holly je vikala.
Čovek nije ništa rekao, samo je ispalio je nekakav grom. Kretao se tolikom brzinom i za tren oka je udario u Holly. Od jakog bola se samo srušila. Nije mogla da se podigne samo se teško uzdisala.
Hahahaha.-čovek je počeo sarkastično počeo da se smeje.-Ko sam ja!? Ja sam Aarshan! Vladar Uranije! Dobrodošla u moju palatu. Gde je talisam!?
Ne…ne znam…o čemu…priča….-Holly nije mogla da završi samo je pala u nesvest.
Probudila se u nekakvom mračnom prostoru. Nije mogla da izađe od rešetaka. Osećala se kao nekakav kriminalac.
U tom istom sekundu začula je nešto udarilo u zid koji je činio taj prostor u kojem se nalazila. Približila se zidu i nije mogla da razazna šta je to udaralo u zid, ali je tada odjenom nekakva voda udarila u zid. Jedna cigla ju je udarila u glavu.
Uspela je da razazna likove. Videla je onu devojku, Tiffany, ali nije mogla da se seti kako se tačno zove i jednog dečka.
Kada se probudila nalazila se na nekom mračnom mestu. Smrzavala se. Prelepi dečko joj je dao kaput I ona se ogrnula. Zagrlila ga je i on nju.
Odjednom se probudila. Nije mogla odmah da se snađe.
Ah, to je bio samo san.-reče Holly.
Pošto nije mogla više da spava otišla je do kupatila. Sredila je kosu koja joj je bila rasčupana, a zatim se istuširala. Kada je izašla da spremi torbu za školu primetila je isti kaput, koji je bio na onom dečku iz njenog sna.
Nije mogla da dođe sebi. To je sve bila stvarnost. Izgleda da je Tiffany bila u pravu kada je rekla da je ona čuvarka talismana.
Tako je razmišljala satima. Nije ni primetila da je već vreme da krene u školu. Izašla je iz sobe i krenula.
Došla je u školsko dvorište. Tražila je pogledom devojke. Tada je primetila Tiffany. Prišla joj je.
Hej Tiffany! Izvini što sam juče onako otišla. Dugo sam razmišljala i prihavtila sam stvarnost.-reče Holly.
U redu. Evo uzmi talisman, on ptipada tebi.-reče Tiffany.
Hvala. Dobro ću ga čuvati.-reče Holly.
Znam.-nasmeja se Tiffany.
U tom momentu su se pojavile ostale devojke.
Nije valjda gospođica došla sebi.-reče u šali Rousie.
Hej koga ti nazivaš uobraženom!-počela je Holly da viče.
Hej, hej! Smirite se.-reče Abbie.
Holly nije ništa rekla samo je stajala ljuta.
***
Svi članovi su se završili. Holly je krenula kući.
Na putu kući naišla je na jednu devojku.
Moraš da mi pomogneš! Molim te.-reče devojka i poče da vuče Holly za rukav u nepoznatom pravcu.

a pazi stvarno si stavila ..nisam ni videlaaa...ovo je divno..kako mi se svidja...luda sam za ovim..bolja si i od Desanke Maximovic...

Disney girl wrote:

a pazi stvarno si stavila ..nisam ni videlaaa...ovo je divno..kako mi se svidja...luda sam za ovim..bolja si i od Desanke Maximovic...

Hahahaha...bolja od Desanke Maksimović...lol...hvala puno...=) =* <3

NASTAVAK:

Holly je pokušavala da zaustavi devojku, ali nije mogla. Bila je jača od nje.
Hej! Stani gde me vodiš?-vikala je Holly.
Devojka nije progovarala, samo je vukla Holly. Odjednom su se našle ispred nekakvog portala. Prošle su kroz portal. Nalazile su se na istoj onoj planeti, Uraniji.
Devojka se udaljila od Holly i okrenula se ka njoj. Odjednom je počela da se transformiše u nekakvog lava. Holly je poskočila. Bila je nesposobna da vrišti. Samo je stajala skamenjena.
Lav se bacio na nju. Uspela je nekako da se izmakne. Zver je toliko bila ljuta da je od besa počela da ispušta vatru iz usta.
Paaaaaziiii!!!!-viknuo je neki pozanti glas.
Odjednom se ispred nje pojavio onaj prelepi dečko čiji je kaput ostao kod nje. Imao je štit i uspeo je nekako da se odbrani od naleta vatre.
Holly nije znala šta da radi, samo je stajala i posmatrala kako se dečko bori protiv lava. Nije imao neke izglede da ga pobedi. Više je izgledalo kao da će ga lav prtvoriti u pepeo.
U jednom sekundu dečko se okrenuo prema Holly da vidi da li je ona na sigurnom. U tom istom trenutku lav je iskoristio njegov trenutak ne pažnje i skočio na njega.
Paaaaaziiiii!!!!-sada je Holly vikala.
Podigla je ruke i odjednom je ispalila grom. Lav je sada bio samo pepeo. Holly nije znala šta se desilo, samo je tupo gledala u svoje ruke.
Šta…šta se upravo desilo?-prošaptala je Holly u čudu.
Izgleda da si ti čuvarka jezgra.-reče Dečko.
Hmm…nisam to znala.-reče Holly.
Hvala ti što si mi spasila život.-reče dečko.-Nismo stigli juče da se upoznamo. Ja sam Maximus, ali molim te zovi me Max.
Drago mi je Max. Ja sam Holly.-reče Holly i oni se rukovaše.
***
Rousie je ušla u kuću. Nije nikoga bilo u prizemlju, pa se popela na sprat kako bi se raspremila. Kada se nalazila na vratima svoje sobe, začula je kako se njeni roditelji svađaju u susednoj sobi. Nije to mogla da sluša, pa je čim je ušla u sobu stavila slušalice na uši i pojačala muziku do kraja. Legla je na krevet i tako je poalko utonula u san.
***
Rousie dušo probudi se.-polako ju je budila majka.
Hej mama!-reče Rousie, ali čim je otvorila oči videla je uplakanu majku.-Šta se desilo? Da li se tata opet ponašao kao idiot?
Ne…ne znam kako ovo da ti kažem…-jecala je njena majka.-Tvoj tata je mrtav.

paziiiii hahah..ovo je stvarno dobro..da te ne smaram svojim jednim te istim komentarima...ovo je poslednji...msm znas sta ja mislim o ovomeeee....a ti postavljaj nastavke..hahah

Hahaha...bolje ti komentariši, da znam kada da postavim novi nastavak...=) =* <3

NASTAVAK:

Rousie nije ništa rekla samo je počela da plače urla. Kada je nakon nekoliko minuta došla sebi, uspela je da procedi:
Kako…kako se to dogodilo?
Posvađali smo se i…izleteo je iz kuće. Ušao je u kola i krenuo nekuda, a onda su mi javili iz hitne pomoći da je poginuo.-reče joj majka kroz jecaje.
Molim te ostavi me samu mama.-reče Rousie.
Ali…-počela je njena majka.
Molim te mama…-reče Rousie.
Majka je izašla iz sobe i zatvorila vrata. Rousie je zaključala bravu. Počela je da plače. Zaspala je plakajući.
***
Abbie je otvorila oči. Probudila ju je bleštava svetlost sa prozora. Pogledala je kroz prozor, napolju je sijalo sunce.
Obukla je svoju omiljenu plavu majicu i bele farmerke. Uzela je mp3, stavila je slušalice u uši i ukljičila ga je. Počela je da se uvija u ritmu njene omiljene pesme Tik Tok. Zatim je uzela torbu I krenula u školu.
Nalazila se u školskom dvorištu. Odjednom joj je prišla Emma sa smrknutim izrazom na licu.
Emma šta je bilo?-upita Abbie zabrinuto.
Rousie-in otac je poginuo sinoć u saobraćajnoj nesreći.-reče Emma smrknuto.
Ne mogu da verujem. Jadna Rousie ne mogu da zamislim kako joj je.-reče Abbie.
***
Holly je otišla posle škole do Rousie. Pokucala je na vrata njene sobe.
Napred.-reče Rousie.
Holly je ušla u sobu. Prišla je Rousie.
Žao mi je zbog tvog oca primi moje saučešće.-reče Holly.
Hvala.-reče Rousie snuždeno.
Slušaj znam da će ti ovo sada zvučati suludo. Znam kako se osećaš.-reče Holly.
Rousie ju je pogledala.
I moja majka je nedavno umrla.-reče Holly.
Rousie nije htela da je sluša.
Idi molim te. Ostavi me samu.-reče Rousie.
Ali…-krenula je nešto da kaže Holly, ali ju je Rousie prekinula.
Odlazi!-viknula je.
Holly je stajala začuđena.

Rousie..wow..kako lepo ime....stavi jos....jedno pitanje koliko dugo pises ovaj roman?

Hmmm...nekoliko dana...što???

NASTAVAK:

Molim te dopusti mi da ti pomognem.-preklinjala ju je Holly.
Ti ne želiš da mi pomogneš! Ti mi me samo sažaljevaš! Odlazi!-vikala je Rousie.
Ne! I sama znaš da to nije istina! Ja nisam takva!-preklinjala ju je Holly.
Rekla sam odlazi!-reče Rousie i ispali vatreni plamen. Holly je izašla iz sobe sva preplašena.
***
Hej Max!-reče neki poznati glas.
Max se okrenuo i ugledao je svog najboljeg prijatelja, Calluma.
Hej Cal! Šta ima?-reče Max.
Nemam baš lepe vesti. Tvoj brat, Aarkashan, saznao je da imate sestru negde na Zemlji. Sada želi da je pronađe i da joj oduzme moći. Moraš da je zaštitiš.-reče Callum.
Ali…kako? Naravno, da ću je zaštiti. Čim saznam ko je ona.-reče Max.
U redu je brate. Naćemo je siguran sam.-reče Callum.
Hvala ti.-reče Max.
***
Tiffany je sedela za stolom i pisala pismo.
Edvine, znam da ti je teško.
Veruj mi I meni je. Znam da me ne razumeš, ali veruj mi bolje je da se više ne viđamo.
Volim te i uvek ću te voleti.
Zbogom.
Tiffany je nakon što je napisala nastavak otišla do Edvinove kuće i dala mu pismo.
Nakon što je Tiffany otišla naišla je Emma.
Bili su skoro celo vreme zajedno, ali kada je Edvin morao da ode do kupatila slučajno je zaboravio da ponese pismo.
Emma je ostala sama. Nije znala šta da radi, pa je razgledala po sobi, ugledala je pismo. Uzela ga je i otvorila.
Kada ga je pročitala, nije mogla da veruje. Počela je da plače. Zatim je u sobu ušao Edvin. Kada ju je video taku uplakanu progovorio je:
Šta je bilo ljubavi?
Šta je bilo!? Ti mene pitaš šta je bilo. Kako si mogao!?-vikala je Emma, a zatim je izletela iz sobe.
***
Emma je sedela u svojoj sobi.
Plakala je. Mislila je da će se raspasti. Nije smela da pogleda u ono pismo.
Tako je plakala i plakala ko zna koliko. Suze su je pekle kao ni kada do sada.
Nakon nekoliko sati skupila je hrabrosti da ponovo otvori pismo.
Pa da kako se ranije nisam setila. To je Tiffany-in rukopis. Kako je mogla. Ubiću je.
Ljutito je govorila u sebi Emma. Izašlaje iz sobe i uputila se ka Tiffany-ninoj kući.
Nakon pola sata nalazila se ispred Tiffany-ine kuće. Pokucala je na vrata. Tiffany joj je otvorila.
Hej Emma! Kako si?-reče Tiffany.
Ti…kako si mogla!?-počela je da viče Emma.
Ne znam o čemu pričaš.-reče Tiffany.
Rećiću ti šta je! Upravo sam saznala da me je dečko prevario i to sa mojom najboljom prijateljicom! Kako si mogla!?-vikala je Emma.
Ja…ja ne znam šta da kažem.-ucala je Tiffany.

nekoliko dana????????? ou maj gad
ja bih ga pisala nekoliko godina

haha...super je nastavak...sta je bilo ljubavi?haha...joj slatko sam se nasmejala
kada god neko izgovori ili napise ovu recenicu meni je to tako.....smesno...

Disney girl wrote:

nekoliko dana????????? ou maj gad
ja bih ga pisala nekoliko godina

haha...super je nastavak...sta je bilo ljubavi?haha...joj slatko sam se nasmejala
kada god neko izgovori ili napise ovu recenicu meni je to tako.....smesno...

Zašto???

hahah..ne znam..a to zasto? me svi pitaju kada se nasmejem. xD
cudna navika hahah

NASTAVAK:

Emma je bila skroz crvena. Počela je da viče na Tiffany.
Nemoraš ništa da kažeš! Sve mi je jasno! Ti više nisi moja najbolja drugarica! Nisi mi više ni drugarica! Izneverila si me, a ja to ne opraštam!
Ali…moraš da mi veruješ. Nikada nisam htela da te povredim. Kao što si verovatno pročitala u pismu koje sam napisala previše mi značiš. Važnija si mi ti nego neki dečko. Veruj mi. to se desilo samo jednom.-Tiffany je pokušavala da je razuveri.
Ne! Ništa ti n verujem! Gadiš mi se! Ne želim više da te vidim!-reče Emma i ode.
Tiffany je stajala na vratima sobe. Nije znala šta da radi. Sela je na krevet I počela je da plače. Suze su joj navirale. Mislila je da će umreti. Tako je zaspala plakajući.
***
Cal i Max su upravo ušli u dvorac. Prošli su neiopaženi pored stražara. Ušli su u kuhinju gde je radila jedna žena koja im je povremeno davala informacije o Aarshanu.
Hej gospođo Odalys! Kako ste? Da li imate nekih vesti?-reče Cal.
Callume koliko puta da ti kaže da me zoveš samo Odalys, a ne gospođa.-reče Odalys.
U redu Odalys.-reče Cal.
Odalys moraš da nam pomogneš.-reče Max.
Samo reci.-reče Odalys.
Od koga je Aarshan saznao da imamo sestru na Zemlji? Možda nam taj neko pomogne da je pronađemo.-reče Max.
Rekao mu je Dajuan, a on je saznao od nekoga. Ne znam od koga je uspeo da sazna.-reče Odalys.
Da li možeš da se setiš ko je saznao?-upita Max.
Hmmm…čekaj da porazmislim malo…mislim da je…u stvari sigurna sam da je znao za to Baeddan.-reče Odalys.
On je znao za to i ranije.-reče Max.
Da, ali mislim da je Dajuan slučajno čuo kako je on pričao sa nekim od vas dvojice o tome i da je tako saznao.-obrazložila je svoju teoriju Odalys.
U redu. Hvala na pomoći Odalys.-reče Max.
Max i Cal izađoše iz kuhinje i uputiše se ka izlazu. Išli su kroz jedan mračni hodnik. Kada su došli do kraja hodnika iznenada su naišli na Hawfen.
Ti! To je nemoguće! Holly te je uništila.-reče u čudu Max.
E pa nije. Malo ste se prevarili.-reče Hafwen.
Počela je sarkastično da se smeje:
Hahahaha…nanjušila sam sveže meso, a sada želim da ga okusim.-reče, a zatim se pretvori u lava.
Ispalila je vatru iz usta. Momci su se skamenili.

hvala...super je

Nema na čemu...hvala tebi...

nema na cemu i drugi put

NASTAVAK:

Nisu znali šta da rade, samo su stajali skamenjeni. Lav je krenuo na njih. Max je povukao Cala.
Hajde beži!-vikao je Max vukući Cala.
Cal nije ništa rekao samo je pratio Maxa. Trčali su kroz hodnik.
Sakrijmo se ovde! Brže!-vikao je Max.
Cal se sakrio sa Maxom. Lav je prošao pored ne primetivši ih.
Misliš da je otišla?-upita Cal.
Mislim da jeste.-reče Max.
Šta čekamo!? Hajdemo!-reče Cal.
Hej stani! Msilim da treba još malo da sačekamo.-reče Max.
Zašto kad već…-krenuo je Cal nešto da kaže, ali ga je onda Max ućutkao:
Šššš…
Zatim se pojavio lav. Ponovo je prošao pored ulaza u kojem su se krili Max I Cal. Nije ih primetila. Nastavila je dalje.
Sada možemo da izađemo.-reče Max.
Cal pođe za njim. Išli su niz hodnik. Kada su došli do kraja hodnika izašli su kroz jedan tajni izlaz. Uputili su se ka kolibi u kojoj se nalazio Baeddan. Kada su napokon došli do kolibe. Max je pokucao na vrata.
Odmah!-začulo se iz unutrašnjosti kolibe.
Vrata su se otvorila na njima se nalazio Baeddan.
Hej druškani! Šta ima?-reče Baeddan.
Hej! Evo nas. Jedva smo preživeli. Huh.-reče Cal.
Šta je bilo?-upita Baeddan.
Lav nas je napao. Hafwen.-reče Max.
Ah to čudovište. Ona kao da ima devet života.-reče Baedann.
Ne kao da ima devet već beskonačno. Ne znam uopšte kako ćemo ej ikada uništiti. Takođe mi nije jasno kako je preživela Holly-in napad.-reče Max.
Ne brini se pronaći ćemo načina da je uništimo.-reče Baeddan.
Da, ali nemamo vremena sada o tome da pričamo.-reče Max: Imam nešto bitnije da te pitam.
Samo reci.-reče Baeddan.
Aarshan je saznao da imamo sestru na Zemlji, ali ne zna kao ni ja ko je ona.-objasnio je Max.
Aha. Razumem. Sada želiš da znaš ko je ona. Zar ne?-reče Baeddan.
Da. Znaš da ćemi to mnogo pomoći. Zato molim te reci mi ko je ona.-reče Baeddan.
U redu reći ću ti…ona je…ona je jedna od čuvarki.-reče Baeddan.
Šta? Kako to? Ko je ona?-upita Max.
To je čuvarka vode. Ne znam tačno kako se zove.-reče Baeddan.
Tiffany. To je nemoguće. Kako?-reče Max.
***
Tiffany je ušla u kuću. Dok se penjala prošla je pored sobe svojih roditelja. Slučajno je čula njihov razgovor.
Moramo da joj kažemo. Ne smemo više da ćutimo u vezi toga. Ima pravo da zna da je usvojena.-reče njena majka.
Ne, ne smemo još da joj kažemo. Oboje smo primetili da je u depresiji u poslednje vreme.-reče njen otac.
Tiffany nije mogla da veruje da su je lagali ceo život. Ušla je u sobu sva u suzama.
Zašto…zašto mi to niste ranije rekli?-plakala je Tiffany.
Ah dušo. Nisi ovo trebala da čuješ na ovaj način. Tako nam je žao dušo.-reče otac.
Ne opravdavajte se, samo želim istinu. Ko su moji roditelji?-upita Tiffany sva u suzama.
Ne znamo kako ovo da ti kažemo. Ti ne potičeš sa ove planete. Tvoji roditelji su…su bili vladari Uranije.-reče majka.
Šta…kako…molim?-zamuca Tiffany.

WWWWOOOOOWWWW!!!
strava..upravo sam procitala....ovo je super....samo da zans i moja sestra koja ima 16 godina voli tvoj roman..kaze da joj se svidja xD

Hehehehe...hvala, hvala...=) =* <3
Pozdravi sestru...=) =* <3

Hocu hvala...xD
ovo treba da ti od nje bude veliki komentar...ona nikad u zivotu nije nista procitala XDDDDDDDDDDD
tako da cim je sela..pocela da cita...a ja gledam: sta se ovoj desilo(mojoj sestri)? xD

Hehehehehe...lol...hvala po milioniti put...=) =* <3